Računarski virus je infiltracija koja oštećuje postojeće datoteke na računaru. Virusi su dobili naziv po biološkim virusima pošto koriste slične tehnike za širenje s jednog računara na drugi.
Računarski virusi uglavnom napadaju izvršne datoteke i dokumente. Da bi se kopirao, virus prilaže svoje „telo“ na kraj odredišne datoteke. Ukratko, računarski virus funkcioniše na ovaj način: posle izvršenja zaražene datoteke, virus se aktivira (pre originalne aplikacije) i izvršava svoj unapred definisani zadatak. Tek posle toga pokreće se originalna aplikacija. Virus ne može da zarazi računar ukoliko korisnik (slučajno ili namerno) sâm ne pokrene ili otvori zlonamerni program.
Računarski virusi se mogu rangirati po aktivnosti i težini. Neki od njih su izuzetno opasni zato što imaju mogućnost namenskog brisanja datoteka sa čvrstog diska. S druge strane, neki virusi ne uzrokuju stvarnu štetu – oni služe samo da uznemire korisnika i predstave tehničke veštine svojih autora.
Važno je imati na umu da virusi (kada se uporede sa trojanskim konjima ili spajverom) postepeno postaju retkost jer nisu komercijalno primamljivi za autore zlonamernog softvera. Takođe, termin „virus“ često se neispravno koristi da obuhvati sve vrste infiltracija. Trenutno ovaj termin postaje prevaziđen i koristi se novi, precizniji termin „malver“ (zlonamerni softver).
Ako je vaš računar zaražen virusom, neophodno je da vratite zaražene datoteke u prvobitno stanje – tj. da ih očistite pomoću nekog antivirusnog programa.
Primeri virusa su: OneHalf, Tenga i Yankee Doodle.